Бир бўйдоқ бола ўрмонда сиқилиб юриб ўзини осмоқчи бўлиб турса Ялмоғиз кампир келибди
— ҳа болам не ўзини осмоқчисан диса?
— бу ҳаётда яшагандан нима маъно?! Уйим, пулим, севганим, мошинам, бўлмаса нима қиламан, осаманда дебди.
Шунда Ялмоғиз кампир этибди:
— Мен шулани ҳаммасини бераман ўрмонни бошига чиқсен ёш қиз, машина, пул ва 2 этажли уй бўлади фақат битта шартим бор:
— Нима?
— Мени битта ўпсенг бўлди.
Бола ўпиптию югурипди.
Кампир болам ёшинг нечида диса.
— 30 да дебди
Шунда кампир 30 га кирган бўйдоқла ҳалиям эртакга ишонарканде дебди.