Ёзда таътилга чиқдим. Таътил пулимни олишим билан кўз ўнгимга Туркия келди.
“Келақол! Денгизда мазза қилиб дам олиб кетасан!” – деб чақирди у мени.
Кейин Париж қичқирди:
“Салом! Эйфель минорасига чиқишни, сайёҳат қилишни ёқтирмайсанми!?”
Охири кўз олдимга Қўйлиқ бозорида, тонгги улгуржи бозор келди:
“Мана, келақолинг! Қишга мураббо, компот ёпиб оласиз. Ўрик, олма, олча, олхўрилар бор...!”